Вь тьж(д)е д͠нь прѣпо(д)б’наго ѿца Прохора
Ть бѣше ѿ Враненскиѥ митрополиѥ сиже ѡставивь ѿчьство своѥ митрополь и вьшьд.
вьсели се вь планинѹ нарицаѥмѹ Козиꙗкь. и многиѥ напасти приѥть ѿ бѣсовь.
и тако б͠лг(д)аре б͠а прѣдасть д͠хь свои б͠ꙋ.
Слышавше б͠лговѣрні хр(с)тиꙗне ѡ ѹспени ѥго и пришьдше, вьзеше мощи ѥго.
и вь име ѥго сьздаше ц͠рковь на рѣцѣ г͠лемѣи Пьшина и положише вь нои мощи с͠тго.
Ѥже твореть ицѣлениꙗ до сего д͠не.
Препис:
Препис в Норовия пролот от началото на ХІV в. (ГИМ, Увар. 70), л. 49а
Библиография:
Најстарији српскословенски животопис светог Прохора Пчињског
Најстарији српскословенски животопис светог Прохора Пчињског. Књижевна историја ХХVІІІ. (Књижевна Историја). 359-364.
. 1996.