Вие сте тук

Цикъл разкази за Авраам. Разказ как Сара учеше Авраам

Слово како ѹчаша сарра ав(ра)ма моужа своѥго ѿче бл(с)в(и)

Ꙗко ѡбрѣте аврамь дарь ѿ бг҃а, прѣбив(а)хоу бесчедни и скрьбѣхоу велик(о) ѡ чеде(х), и рч҃е сарра кь аврамоу мѹж(оу) своѥмоу.  поими ѥдинѹ ѿ д҃вць наши(х) ѥда како родиши чедо и боудеть гн҃ь домоу твоѥмоу, аврамь не хотеше. вьсегда сарра гл҃аше ѥмоу. тогда ꙗви се аг҃гль г(с)нь кь аврамоу, (и рч҃е) иди вь тавор(с)коую гороу и стани на мѣсте рекоме ѥригои вьзови члв҃ка бж҃іꙗ, да ѥг(д)а изидет к тебѣ не оустраши се ѿ него. нь. нѹ даи ѥмоу хлебь и соу(х) и вино. и по(д)рѣжи ѥмоу власи и нокти. и бл(с)ви се ѿ него и ти него бл(с)ви и ти него нарци ѥреи цр҃ь вь таворѣ. и ѡ(н) нар҃четь тебе патриꙗрха. Вьста аврамь и сьтвори ꙗкоже рч҃е ѥмоу г҃҃ь. и ѥгда изиде кь аврамоу мелхиседекь. и вьзрѣ аврамь и оубоꙗсе. видевь власи глави ѥг(о) до земле, и нокти ѥго ѡрли и рч҃е аврамоу что вьпиѥши члв҃че. аврамь рч҃е послань ѥсьм ѿ б҃а ктебѣ да гл҃ю. и рч҃е кои те б҃ь послаль ѥ(с). и р(ч)е авра(м) б҃ь сьтвориви нб҃о и землю ть ме посла и рек(л)ь тебѣ призвати. мелхиседе(к) рч҃е како ѥсть мене име. аврамь рч҃е тї ѥси пр(о)ро(к) прьви цр҃ѣ нб(с)ннаго. мелхиседекь тогда рч҃е вьистиноу право гл҃ши. тогда даде ѥмоу хлѣбь и вино. рч҃е кь аврамоу веліѥ чюдо .м҃. лѣт имамь вь таворѣ. чл҃вка невидѣхь ни хлѣба вькоуси(х). сьги бихь. аврамь р(ч)е что твороу. твори р(ч)е еже ти р(ч)е б҃ь. и подрѣза ѥмоу власи. и ѡбрѣза ѥмоу нокти. р(ч)е кь аврамоу бл҃вень боудеши вь вѣки. и бл(с)вно семе твоѥ боудеть. авра(м) рч҃е неимамь чеда. ѡнь р(ч)е ѥмоу виждоу .в҃. сн҃а имети хощеши. нѹ напрѣчюи женоу свою иже ти гл҃ет. аврамь р(ч)е повѣждь ми брате ѿ коѥ земле зде приш(л)ь ѥси. и како ли е(с) твоѥ пришьлстиѥ зде. пр(о)рокь рч҃е ѿтць мои бѣше цр҃ь вь ѥр(с)лиме. и р(ч)е кь мнѣ иди вь витанію и привѣди ми .р҃. юн(ц)ь да сьтворѹ жрьтвѹ бг҃омь моимь хощоу бо рать им(ѣт)и. ꙗко да помогоуть мнѣ. цр҃ь имаше .в҃. сн҃а едини седекь а дроуги мелхи. на оутріꙗ рано мнѣ грѣдоущи прѣжде зоре. и оуслишахь гла(с) сь нб҃сь кь мн(ѣ) гл҃ющь. мелхи м(е)лхи, ти вьзлюблени(к) мои наречешисе. оу прѣстола вишнаго прьви прр҃окь прѣдьстоиши.  азь вьзвратих се кь ѿцѹ моѥм(ѹ) и рѣхь. г҃и что соут бози твои иоу вѣроуи вь б҃а вишнаго. тогда цр҃ь рч҃е мнѣ нѣ си ли примель ѥже ти рѣх. тобомь хощоу жрьтвоу сьтворити азь. и ѹрани(х) рано паки азь. и поидо(х) вь витанию. и вьзехь скоти да приженоу кь црѹ҃. цр҃ь сьтвори каминоу, ѥгда придоу азь да сьжежеть мене. мати моꙗ цр҃ца ѹсети и р(ч)е ѡ вьзлюбленаго ли сн҃а моѥго жрьтвоу хощеши сьтворит. вь тоинѣ посла брата моѥго кь мнѣ, ѥг(д)а чоухь таковези рѣчи, сьвлекѡ(х) ѡдѣꙗніѥ моѥ и коне поусти(х) вь гра(д), и та ста(х) противоу града, на мѣсте рѣкоме маслина, и ѥг(д)а приведѣ седекь коне и ѡдѣꙗніѥ. ста пла(ч) и вип(л)ь вь граде иѥр(с)лимѣ. азь чѹх гла(с) матере моѥ, и ста(х) на мл҃твѣ и зиноу земла и пожрѣть цр҃ѣ и вѹлаторе. ѥг(д)а видех тако слѹша г҃ь мл҃твѹ мою. и вьнидох вь таво(р): и тоу прѣбих .м҃. лѣт. Ег(д)а приде аврамь вь до(м) свои. и непрѣчѹ женѹ свою саррѹ, и прѣмеси се кь рабѣ своѥи агарѣ, и роди сн҃а и нарече име ѥмоу измаиль.⁘

Препис: 

Препис в ръкопис № 677 (Тиквешки) от втората половина на ХV в. НБКМ, София, л. 31а-32б

Транскрипция: 
Анисава Милтенова