You are here

Слово за блажената царица Теофана от Бдинския сборник, 1359-1360 г.

СЛОВО БЛЖНИѤ цр҃це ѳеѡфаниѥ

Блаженнаа цр҃ца ѳеѡфаниꙗ. бѣаше константинѣ града. и родство цр҃їце, бы(с) бо дьщи костантина. илистрїа ближика. три цр҃еи. мати ѥе нарицаше(с) анна. бѣ же и та неплоди и бесчедна. ꙗкоже и прѣж(д)е анна м҃ти б҃це. також(д)е // и дрѹгаа анна м҃ти пр(о)рка самѹила. нь често ходещи и молещи се сь мѹжемь. ст҃ѣи нашеи вл(д)чци б҃ци чьтоо мѣи вь васѣ. зачеть вь чрѣвѣ стѹю ѳеѡфанѹ. и родивши вьспита добронравнѣ. и наѹчивши ю книгамь. понеже славни василие ц҃рь. женѹ вьсхотѣ дати львови прѣмѹдроо мѹ сн҃ѹ своем(ѹ) цр҃еви. паче тоѥ лѹчшее не ѡбрѣтаѥ дасть ю том(ѹ). вѣнчана же бывши и цр(с)твовавши. ѡбаче нищи(х) не забываше. нь ѡбычно дрьжещи се добродѣтелию и мл(с)тинѥю. тако почтена бы(с) ѿ б҃а. ꙗко чюдеса творити и много исцѣлити. и жива сѹщи по сьмр҃ти.

 

вь врѣме ег(д)а хрѹсогонѹ м(ч)нкѹ, ѿ диѡклитїана ц҃ра. исповѣданиꙗ же ради, иже вь х(с)а ѹсѣкнѹше главѹ ѥго. близь езера ѹ нѥгоже прѣбывахѹ. три сестрѣници. агапїи, хиѡнїи. иринии, сь зоиломь нѣкымь рабѡ(м) бж҃їимь. ꙗви се ст҃ы хрѹсогонь зоилѹ. вь снѣ гл҃ѥ емѹ. ꙗко хощеть ст҃аа анастасїа сьподвизати се сь ст҃ими трими сестрами. хотещимь ниже деветїи дн҃їи скончати подвигь м(ч)ниꙗ. сїи // слышавши ст҃аа анастасїа. вьслѣдствова ст҃оо м(ѹ) хр(ѹ)согонѹ. вьниде кь ст҃мь, и цѣлова ѥ, и служаше имь. по се(м) ѹвѣ(д)вь дїѡклитїань, еть ю и прѣдасть ю страни тоѥ кнезѹ. и м(ч)ни быше ѿ нѥго. и пакы прѣдани быше ином(ѹ) кнезѹ, гл҃ѥмѹ сисинию, кнез же ст҃ѹю агапию. и ст҃ѹю хїѡнию, ѡгнѥви прѣдасть. а ст҃ѹю ирїнїю ѿ воинь единь м(ч)емь ѹби.

 

ѳеѡдотїа бѣше м(ч)нца ѿ страни вифаниѥ. слышавши же ѡ ст҃ѣи анастасїи. и иде кь нѥи, и живѣше с нѥю кѹпно сь чеди своими. прь//вѣѥ же ст҃аа тїа вьзискаема бѣ на бракь. ѿ леикадїа кнеза. нь не повинѹаше се. ѡбаче хотещи еи ѹбѣжати. и вьзвѣсти ѥмѹ пож(д)ати мало ѥе. и тьгда сьтворити волю его. кнезу же ѡжидающѹ. таа богатство свое давши нищїимь. и работааше ст҃мь. слышав же дїоклитїань. ꙗко вса полꙗ и халѹгы пльни сѹть хр(с)тїань. и повелѣ все вь ѥдїнѹ нощь ѹбити. ови ѹбо ѡгнѥмь. ови же водою. ѡви мьчемь. тьгда леикадїи прѣдасть ст҃ѹю ѳеѡ(д)тїѹ и чеда ѥе, никитїю кнезѹ, // витинскоо м(ѹ). да ѹмѹчить ю. никити же ѡбличень, воеводомь прьвимь с҃номь ее. разгнѣвав се и иж(д)еже ю и дѣти ѥе. тїи тако сконьчавше се. вл(д)цѣ и б҃ѹ прѣ(д)сташе. вьсприѥмше присносѹщеѥ, и нестарѣющеѥ се бл҃женьство.

 

вь цр(с)тво комода. бѣ ст҃аа евгениꙗ дьщи фи(л)ппа епарха римска(г). ѡ҃цѹ ее вь алеѯандрию посланѹ бывшѹ, комодомь, да бѹдеть и тѹ епархь. имже и жена его и дѣти идоше. и иде ст҃аа евгенїа. и тамо наѹчи се всакоо мѹ писанию, еллї(н)скоо мѹ. и // хр(с)тїанскоо м(ѹ). понеже и книгь питаше. прочте и ст҃го павла посланїе. и ѿ тѣхь бывши хр(с)тїанска. и навиче всацѣи добродѣти(!). по семь ѿч҃ьскѹю славѹ. и иде вь монастирь и кр(с)ти се. и бы(с) чрьноризица. нь вь мѹжьстѣ ѡбразѣ. ибо себе скопца г҃лаше бити. вь врѣме позна(н) бывши. и сказана оц҃ѹ своемѹ. и того сьтвори и хр(с)тїанина. також(д)е и мт҃рь и ѹжики. по малѣ же еи д҃нехь. бы(с) ѡ҃ць ѥе еп(с)кпомь. и по си(х) вси м(ч)ниꙗ конць приеше. и д҃хи ѹбо своѥ прѣдаше вь рѹцѣ бж҃ии. ч(с)тные(ж) // и(х) мощи погребени быше вь алеѯандрїи градѣ. б҃ѹ же нашемѹ слава вь вѣки ам(н).

Transcript: 

Bdinski Zbornik 1972: f. 111r-114v.

 

Transcription: 
Мая Петрова