You are here

Учително евангелие на Константин Преславски, тълкувание върху гл. 4 от Евангелие на Йоан

(20ab) ТО(Г)Ж(Д)Е ЗЛА(Т)оустаго. съкаꙁаниѥ. евн͠глиꙗ. ѿ иоана⁘ Братиѥ. х͠ъ и б͠͠ъ нашь г͠леть. Ищѣтє книгъ. ꙗко въ нихъ имате жиꙁнь вѣчьноую. мꙑ же нꙑнѣ иꙁищѣмъ прилѣжьно глоубиноу. И пространьство еванглиꙗ сего. и ꙗко ꙁемлѧ жѧждющи. Приимѣмъ дъжда еван͠гльскааго въ срьдцьихъ нашихъ. чьсо ра-(20cd)ди же еван͠глистъ. испꙑтно о мѣстѣ семь бесѣдоуѥть г͠лѧ. Приде ї͠съ. Въ градъ самариискъ. И прочаꙗ. Да ѥгда оуслꙑшимъ женоу глющю. иꙗковъ о͠ць нашь дасть намъ. кладѧꙁѧ сего. не дивимъ сѧ. То бо мѣсто бѣ. На немь же левги. И сумеонъ и братиꙗ ѥю. ꙁадиноу сестрꙋ свою. раꙁгнѣвавъше сѧ. Лютоу оноу съмьрть сътвориша. Рекъ же ꙗко оутроуждь сѧ. Отъ поутьнаго шьствиꙗ. покаꙁа ꙗко тако хождааше бꙑстро. ꙗко и троудити сѧ. Не ꙗждѧаше бо ни понѣ на ꙗрьмьницѣ. Вьсьде накаꙁаꙗ нꙑ. съ троудъми и тъщаниимь. Гонити поути живо-(21ab) тьнааго. И не лихоимателемъ бꙑти. А ѥже тако въ простоу. И ꙗкоже сѧ уолоучааше (!). ꙗко не на прѣстолѣ. Нъ на ꙁемли сѣдѧаше. Тѣла покоꙗ. И при кладѧꙁи прохладѧ ѥго. Бѣ бо полъдьне. Се бо ꙗви рекъ часъ бѣ ꙗко шестꙑи. не болѣꙁньно же тъкмо. Нъ и не величаниѥ симъ ꙗвлѧѥть. Ѥже ѥдинъ на поути оставленъ бѣ. навꙑкнѣмъ же и неродиѥ. Ѥже о пищи. ꙗко ошьли бѣшѧ оученици ѥго. Да хлѣбꙑ коупѧть. И наоучимъ сѧ како достоить чрѣво дрьжѧти. И неродити о раꙁличьнꙑихъ брашьнѣхъ. И не на тъщьнꙋ творити ѥмоу слоужьбоу. Подобаѥть же и се съмотрити. ꙗко ѥ- (21cd) гда вси обѣдоваахоу. Тогда си пищѧ коуповаахоу. И да никтоже се стоудоуꙗ г͠леть. ꙗко повелѣваꙗ - и въ градъ самарѧнъ на въходити. Съ самарѧнꙑ бесѣдоуѥть. Сего ради еван͠глистъ рече ꙗко сѣданиѥ ѥго ѥже на мѣстѣ. Мѣста ради бꙑсть. А не бесѣдовати съ женою. И о женѣ. ꙗко почрѣтъ водꙑ иꙁиде. Женоу же пришьдъшю. Не подобаваше ю отьриноути. Сице многолюбьꙁно оучениѥ покаꙁающю. Тѣмьже и доброю виною бесѣдоующи съ нимь. Просить бо водꙑ за (жа)ждю. Коудꙋ жидовина и мьнѣвъшии. Рече къ немоу. Како жидовинъ сꙑ. и прочеѥ мьню. Негъли отъ обраꙁа и отъ бесѣдꙑ (22ab) подобаѥть же сътрити (!). како бѣ жена възмьнѧщи сѧ. Аще бо подобааше съхранити сѧ. г͠ви подобааше а не онои. Не рече бо ꙗко самарѧне съ июдѣими не съчетають сѧ. Нъ июдеи самарѧнехъ не прикасають сѧ. Нъ вьсѧко жена. Ни тако оумлъча. Нъ ꙗкоже мьнить. Исправлѧѥть бꙑваѥмоѥ не по ꙁаконоу. х͠ъ же прьвѣньци ꙗвлью достоиноу соущоу слꙑшати. И не прѣзьримоу. Тъгда самъ сѧ покаꙁѥть. И рече къ неи. Аще бꙑ вѣдѣла дара б͠жиꙗ. И прочеѥ. Оувѣдѣла бо бꙑ абиѥ кто ѥсть. Послоушавъши и пристоупила къ немꙋ. тѣмь и покорьно къ симъ. Отъвѣщава- (22cd) ѥть г͠лщи. г͠и ни почрьпальника имаши. И прочеѥ. Рекъши же г͠и. покаꙁа ꙗко абиѥ отъ съмѣреньнааго помꙑшлениꙗ отъстоупи. многꙋ чьсть ѥмоу сътворьши. И иноже х͠ъ г͠лааше. Иноже мьнѧаше она. Отъкоудоу имаши водоу живоую г͠лщи. Прѣдълагаѥть же о͠͠ца иꙗкова. Въ июдеиско благородиѥ себе върѣющи. ꙗко самъ отъ него питъ рече. И прочеѥ ѥже г͠лѥть сице ѥсть. ꙗко не можеши д͠ша дати. Нъ аще можеши. иꙗкова добрѣи бꙑти. Сице отъ прьва отъвѣта приꙗтъ. вꙑсока и велика раꙁоума. чьсо ради онои рекъши еда тꙑ больи ѥси о͠ца нашего иꙗкова. Самъ не ре(ч) еи больи ѥсть. Да не мьнимъ (23ab) боудеть велича сѧ. покаꙁанию не оуꙗвлѧ ѥмоу. а имиже г͠леть. Се оустраꙗѥть. Отъ сеꙗ бо водꙑ рече пиꙗи. въжѧждеть сѧ пакꙑ. иже ли пиѥть от водꙑ юже азъ дамь ѥмоу. Не въжѧждеть сѧ въ вѣкъ. Ѥже г͠леть се ѥсть. Аще дивиши сѧ рече иꙗковоу. ꙁане дасть водоу сию. Отъ неꙗже пиꙗи въждѧжеть сѧ. Кольми паче дивити сѧ подобаѥть. Дающоумоу вельми лоучьша водꙑ сеꙗ. Ино вода рече юже аꙁъ дамь ѥмоу. Боудеть въ немь источьникъ водꙑ текоуща. Въ живота вѣчьнаго. Се же рече очищениѥ крьщениѥ. Ѥже отъ него. И многааго прохлаж(д)ениꙗ покаꙁаꙗ. бꙑваѥмааго приѥмлющиимъ ѥго помꙑ- (23cd) шлениимь. Множѣѥ оубо раꙁоумьнѣиши. Никодима жена си бꙑвши. И моужаиши абиѥ вѣрова и рече. г͠и дажь ми водоу сию. Онъ бо тьмами такова слꙑшѧи. г͠лааше. Како могоуть си бꙑти. Си же не тако. Нъ ꙁа прьва недооумѣаше. На послѣдь же не съмотрениимь. Нъ съ иꙁдречениемь приимъши слова. На приꙗтиѥ абиѥ грѧдеть почьто же и паче иꙗкова рекъши да ни жѧждю ни прихождю сѣмо почрьпатъ. Семоу бо рече бꙑвающоу. К томоу не трѣбоую кладѧꙁѧ сего. Рече же ѥи иди гласи моужа своѥго. ꙁане прилежааше на приꙗтиѥ. Сирѣчь и томоу подобаеть причѧстити (24ab) сѧ сихъ. Ихъже тꙑ желаѥши. Она же тъщащи сѧ приꙗти. Ѥще же и таꙗщи стоудьноую вещь рече. Моужа не имамъ. Самъ же пророчьствомь. Юже отъкрꙑваꙗ силоу свою. Все съ испꙑтаниѥмъ г͠леть. прьвꙑꙗ бо ищьте. И таимаго нꙑнѣ обличи не негодова же она. Си слꙑшавъши не оставльши бѣжа нъ дивльши паче. И прилежавъши вельми г͠леть г͠и виждоу ꙗко пророкъ ѥси тꙑ. многою моудростию. А ѥже виждю. Сирѣчь ꙗвлѧѥть ми сѧ. Тѣмьже и о пьрѣхъ абьѥ въпрашаѥть и. не о житиискꙑихъ. Ни о плътьсцѣ съдравии. Ни о имѣнии. Нъ чьто о͠ци наши рече на горѣ сеи поклониша сѧ. Авраа- (24cd) мовоу чадь г͠лющи. И ꙗко тоу рече с͠на своѥго въꙁнесе на жрьтвоу. И вꙑ г͠лете. ꙗко въ иер͠лимѣ ѥсть мѣсто. Идеже подобаѥть покланѧти сѧ. видѣ ли како вꙑшьши оумъмь бꙑсть. пекоущиꙗ бо сѧ прѣже за жѧждю. Не хотѧщи сѧ троудити. О пьрѧхъ въпрашаѥть ю. тѣмьже и х͠ъ. сего въпрошениꙗ не раꙁдрѣшь. Не бѣ бо ѥмоу на тъщьно. ꙁѣло велью пьрю еи отъкрꙑ. ѥꙗже никодимꙋ. Ни наѳанаилеви ꙗви. Рече бо. Вѣроуи ми жено. ꙗко грѧдеть часъ. и прочеѥ. Та бо тъщааше сѧ. своꙗ чьстьнѣиша ꙗвити июдеискъ. Он же не се въпрошениѥ сърѣте. Обою же (25ab) мѣстоу старѣишьство о томь оукрѣплѧѥть д͠шю ѥꙗ. покаꙁаꙗ. ꙗко июдеи. Ни самарѧне. Имоуть на боудоущеѥ что дарьствовати. Обаче и сице июдеꙗ чьстьнѣишѧ иꙁвѣща рекъ. вꙑ покланѧѥте сѧ ѥгоже не вѣсте. И прочеѥ. ꙗкоже не вѣдѧхоу самарѧне. Ѥмоуже сѧ покланѧхоу. ꙗко мѣстьна и чѧстьна б͠а мнѧахоу бо и тоу. Тѣмьже и перьсѧне посълавъше въꙁвѣстиша. ꙗко мѣстьнꙑ и б͠ъ гоубить ихъ. Ничимьже симь идолъ вѧщии мнѧхꙋть(!) и. тѣмьже и бѣсомъ слоужахоу и томоу. Июдеи же соумнѣниꙗ сего кромѣ бѣшѧ. И вселенѣи б͠а соуща вѣдѧхоу. Аще и не вси. На подобаѥть бо ди-(25cd) вити сѧ. ꙗко июдеихъ сѧ причитаѥть. Къ мьнѣнию бо женꙑ бесѣдоуѥть. ꙗко пророкъ. ꙗко жидовинъ. Тѣмьже и положи ѥже покланѧѥмъ сѧ. Что ꙗвлѧѥть рече сп͠сениѥ отъ июдеи ѥсть. ꙁане вселенѣи бл͠гаꙗ. Ѿ тоудѣ бꙑ(шѧ). Ѥже бо вѣдѣти б͠а. и не родити о идолѣхъ. Ѿ тоудоу начѧтъкъ бꙑсть. И се истово покланѧниѥ ѥже въ васъ. Аще и не правъ. Ѿ июдеи бо начатъка приꙗтъ сп͠сениѥ жи ли сихъ. Ли своѥго пришьствиꙗ наричеть. Паче же никтоже съгрѣшить. Обоѥ сп͠сениѥ наричѧ а ѥже грѧдеть часъ. И нꙑнѧ ѥсть. И прочеѥ. Се ꙗвлѧѥть. ꙗко аще и лише васъ творимъ. О жено рече. обраꙁомь поклоне-(26ab)ниꙗ. Обаче нъ и обраꙁъ ськоньчанъ боудеть. Не мѣстьнии бо тъкмо отъдани боудоуть. Нъ и обраꙁи слоужбѣ. И сеюже при двьрьхъ настоꙗть.а не приимоуть продлъжениѥ лѣтъ. ꙗкоже пророци рѣша. Рекъ же истиньнъ съвѣтъ съ самарѧнами. июсеꙗ иꙁгъна. Аще бо боудоу онѣхъ лоучьше сии. Нъ боудоущиихъ ꙁѣло мьньше. И толма. Елма обраꙁъ истинꙑ. О цр͠кви же г͠леть. ꙗко истиньно покланѧниѥ и б͠оу на подобоу сице ѥсть. Тацѣхтьъ бо рече о͠ць ищеть. Ищеть покланѧющиихъ сѧ ѥмоу. Не оуставѧщиихъ въ мѣстѣ слꙋжьбоу. ꙗкоже вꙑ о самарѧне. Нъ оугаждающиихъ (26cd) б͠оу д͠хомь. ꙗкоже и павьлъ ап͠лъ рече. Ѥмоу слоужю д͠хомь моимь. бꙑвюющеѥ бо прѣже сего покланѧниѥ. Июдѣими съмотрениѥ бѣ реклъ д͠хъ б͠ъ. Бесплътьноѥ г͠леть. Аще оубо нѣстъ тѣло рече. И слоужьбѣ ѥго и тако подобаѥть бꙑти. И бесплътьномъ нашимъ приносимоу бꙑти. Сирѣчь дшею и очищениѥмь оума. Се бо ꙗвлѧѥть. ꙗко покланѧющиихъ сѧ ѥмоу. Д͠хомь и истиною. Подобаѥть покланѧти сѧ. Ѿкоудоу ѥсть самарѧнемъ. Ѥже чаꙗти х͠ва пришьствиꙗ. Ѥже жена ꙗвлѧѥть гл͠щи къ немоу. Придеть месиꙗ рекомꙑи х(с)ъ. И прочее. мосеꙗ тъкъмо приимъшемъ ѿ мосѣискꙑи- (27ab) хъ книгъ. Искони бо с͠на ꙗви. Ѥже бо сътворимъ чловѣка по обраꙁоу нашемоу и подобию. Къ с͠ноу речено ѥсть. Сь же бѣ и бесѣдоуꙗи съ аврамомь въ скинии. И иꙗковъ. О немь пророчьствоуѧ г͠лааше. Не оскꙋдѣѥть кнѧꙁь ѿ июдꙑ. Дондеже придеть емꙋже достоить. И тъ жр мосии ре(ч). Пророка вамъ въꙁдвигнеть г͠ь б͠ъ. Ѿ братиꙗ вашеꙗ. ꙗко мене того послушаите. И ина многа такова соуть. пришьствиꙗ ѥго проповѣдающа. Сего ради же рече жена къ немоу. Придеть месиꙗ рекомꙑи х͠ъ. И проюаꙗ. Самъ же ꙗвлѧꙗ себе оуже рече аꙁъ ѥсмь г͠лѧи ти. Ѥже аще ꙁа прьва бꙑ реклъ. Не иска- (27cd) въши женѣ. Мьнимъ бꙑ бꙑлъ блѧсти къ неи. нꙑнѣ же по малоу въ памѧть наставль ю. Оудобь себе ꙗвлѧѥть. Июдеомъ же часто г͠лющемъ. Рьци намъ. Аще тꙑ ѥси х͠ъ. ꙁане не оувѣдѣти хотѧще се въпрашахоу. Не отъ вѣщаваше имъ. Сеиже ꙁане бѣ благовольнѣиши рече ꙗвѣ. Простомъ бо оумомъ вѣщаваше. Ибо слꙑшавъши вѣрова. И инѣхъ на се оулови. И вьсьде ꙗвлѧѥтъ сѧ вѣрьноѥ и испꙑтаниѥ женꙑ. Оустроѥноу же бꙑвъшю оучению. Въ врѣмѧ придоу оученици. И чоуждахоу сѧ ꙗко съ женою бесѣдоваше. Чьсомоу сѧ чюждахоу. Не гръдѣнию. И прѣвꙑсокоу съмѣрению. ꙗко сице оꙁрьченъ сꙑ трьпѧ- (28ab) ше. Съ толикою съмѣреною моудростию. Женѣ бесѣдовати оубоꙁѣи самарѧнꙑни. Нъ обаче оужасаше сѧ. Не въпросиша винꙑ. Тако бѣша накаꙁани. Чинъ оученичьскъ бл͠гости(!). сице боꙗхоу сѧ ѥго и говѣхоу. Аще инъде ꙗвлѧѥть дрьꙁающе. ꙗкоже ѥгда иоанъ нападаѥть на прьси ѥго и егда г͠лют пристоупльше кто вѧщии. Ѥгда с͠на ꙁеведеова молиста и да ѥдинъ о десноую и ѥдинъ о шюю нѥго сѧдеть нъ она ꙗко онѣмъ подобающа ноужда бѣ въпрашати. Идеже никаꙗ польꙁа имъ бѣ. Жена же тако раждежена бꙑсть реченꙑими къ неи. ꙗко водоносъ оставити. И тещи въ градъ. И вьсего народа привлѣщи къ х͠оу. И проти/ (28cd) воу своѥи силѣ ѥже сътвориша ап͠ли. И си сътвори. Не ѥдинога ли дъва ꙁовоущи. Нъ градъ вьсь. Грѧдѣте въпиющии видите чл(о)вка. Иже ми рече вьсе ѥлико сътворихъ. чл(о)вка же ѥго же(на) нарече. Моудро и съмѣреньно и се творѧщи. Ѥда съ ѥсть х͠съ рече. Не своѥю бесѣдою тъкмо ꙗвити и. Нъ и онꙑ хотѧщї да причьтьници боудоуть. Ѥже паче блгоприꙗтьно творѧше слово. Въпрашаху же оученици х͠а. Сирѣчь молѧхоу. Се бо ꙗвлѧють своимь ꙗꙁꙑкомъ. Г͠лще. Равви ѣждь. Не дрьꙁостию. Нъ многою любъвью. Юже къ оучителеви. ꙁьрѧхоу бо ѥго троуждьша сѧ отъ поутошьствиꙗ. И отъ ꙁноꙗ належащааго. Чьто ѥ- (29ab) сть ѥже рече. аꙁъ брашьно имамъ ꙗсти. Ѥгоже вꙑ не вѣсте. покаꙁаꙗ како желаниѥ имать. О нашемь сп͠сении. То бо нарече брашьно. Не отъ соущаго же. Нъ притъчами. Ово ѿкрꙑваѥть. ꙗкоже и се. Да въ недооумѣнии въложь послоушьника. Приготовить прилежьно искати г͠лемое. Ониже говѣниѥ обꙑчьноѥ имꙋще. Томоуже. Ѿвѣта не съмѣша сътворити. Къ себе же г͠лахоу. Еда кто принесе ѥмоу ꙗсти. Тѣмъже самъ ꙗвлѧꙗ имъ открꙑвъ г͠ла. Моѥ брашьно ѥсть. Да сътворю волю оц͠а моѥго. Юже съкаꙁаꙗ прире(ч). Не вꙑ ли г͠лете. ꙗко четꙑре мѣсѧци соуть. И жѧтва придеть. И прочаꙗ. Нивоу же и жѧтвꙋ. Множьство д͠шъ. (29cd) готовꙑихъ на приꙗтиѥ. проповѣданиꙗ именоуѥть. Оюи же сьде г͠леть. Ли съвѣстьнꙑꙗ. Ли тесесньнꙑꙗ. Ибо ꙋже ꙁьрѧхоу. Множьства самарѧнъ грѧдꙋща. Оуготованиѥ же волѧ ихъ. Ни вꙑ оубѣленꙑꙗ рече. ꙗкоже бо класи. Ѥгда оубѣлѧть сѧ. На жѧтвоу соуть готови. Тако же и си на спасениѥ бѣша приготовани⁘ Жьнѧи бо рече мьꙁдоу приѥмлеть. И събираѥть плода вь жиꙁнь вѣчьноую. Да и сѣꙗи коупьно радоуѥть сѧ и жьнѧи. И прочеѥ. Ѥже се г͠леть сице ѥсть. Пророци рече въсѣꙗша. Нъ не сами пожаша. Не сегоже ради лишени соуть ѿ сласти. Нъ съ нами радоують сѧ. Аще не съ нами жьнють. Се же. Не съключаѥть сѧ бꙑти въ (30ab) чювьствьнꙑихъ. Нъ вь д͠ховьнꙑхъ. Аще во въ чювьствьнꙑихъ сълоучить сѧ. Иномоу сѣꙗти. Иномоу пожѧти. Не коупьно радоують сѧ. Нъ жѧлѧть си сѣꙗвъшеи. Инѣмъ дѣлавъше. радꙋють же сѧ жьноущри. Сьде же не тако нъ и сѣꙗвъшеи тъчьно радоують сѧ жьноущиимъ. Чьсо ради ре(ч) х͠͠ъ къ апостоломъ. Посълахъ васъ жѧти о немьже сѧ вꙑ не троудисте. Да егда посълеть ꙗ, не поръпъщють ꙗко въ вещь болѣꙁни. И ꙁимоу сълеми. болѣꙁньнѣѥ бо пророкомъ бѣ. Тѣмьже рече. Ини троудиша сѧ. Сирѣчь пр(о)рци. И вꙑ въ троудъ ихъ вънидосте. Отъ града же того мноꙁи ѿ самарѧнъ вѣроваша въ него. Понеже раꙁоумѣвахоу. ꙗко не по такъ видѣющи жена иномоу своѥ житиѥ иꙁг͠ла. (30cd) послоушство ваше бо гл͠щи. ꙗко рече ми вьсе ѥлико сътворихъ. Тѣмьже и мꙑшлѧхоу. Присно имѣти ѥго. Се бо еван͠глистъ г͠ла рекъ. ꙗко въпрашахоуть(!) и прѣбꙑти въ нихъ. Нъ тъ не послоуша ихъ. Се творите. Дъва же д͠ни тъкмо прѣбꙑсть въ нихъ. Тѣмьже и мноꙁи вѣроваша въ него. Словесе ѥго ради. Ни ѥдинаго же ꙁнамениꙗ видѣвъше. Июдеи же и чюдеса видѣвъше. И съ пророкꙑ въспитѣни. Не тъкмо не дрьжахоу ѥго. Нъ отъгонѧхоуть(!) и. Не въпростоу же нарицають и самарѧне сп͠са. Нъ и мирови. ꙗко истиньна сп͠сениꙗ подающа. Придоу же оубо мноꙁи сп͠си и ап͠ли и пр(о)рци. Нъ о семь ѥдиномь г͠лють. ꙗко и- (31ab) стиньнъ сп͠съ сь ѥсть. Тѣмьже и оучѧщоую ꙗ прьвѣѥ. Прѣспѣша послѣжде раꙁоумѣша бо абиѥ. Ѿ словесъ ѥго имиже оучѧше ꙗ. Соущаго въ истиноу сп͠са. А не ѥдиного отъ многꙑихъ. Чьсоже ради не г͠͠лють намъ еван͠глсти. чюдьнаꙗ словеса оучениꙗ ѥго да оувѣмь. ꙗко многа ѿ великꙑхъ мимотекоуть. Ѿ коньчинꙑ же вещь. И да мꙑ сами раꙁоумѣѥмъ силоу ихъ. И прилежьно поꙁнаимъ что еванг͠лстъ сь г͠ла. ꙗко ї͠съ испꙑтьно иꙁг͠ла всѧ дѣла женꙑ сеꙗ. Тъ бо ѥсть слово испꙑтаꙗи ср͠дца и оутробꙑ. Иже и въ грѧдоущеѥ. таинꙑ вьсѧ наша ꙗвѣ сътворить. И въꙁдасть комоуждо по дѣломъ ѥго. Ли добро ли ꙁъло сътворьши имъ (31cd) ѥгоже ради молю молимъ сѧ. Прѣмилостивоумоу б͠оу. искоушениꙗ не приꙗти. Нъ отъложьше вьсѧкоу ꙁълоу мꙑсль. И вѣроу ꙗкоже самарѧне нꙑнꙗшьнии. Пристоупимъ къ могоущоумоу грѣхꙑ отъдаꙗти. Ѥмоуже слава и вьсѧка чьсть. И ѿ всѧкꙑ твари покланѧниѥ подобаѥть. Съ беꙁначальнꙑимь о͠цмь. И животворѧщиимь д͠хомь. нꙑнѧ и присно и въ всѧкꙑꙗ вѣкꙑ. аминь⁘⁓

Transcript: 

Препис в ръкопис Син. 262, ГИМ, ХII век. Тихова, М. Старобългарското Учително евангелие на Константин Преславски. С детайлното описание от Елена Уханова на най-стария препис (ГИМ Син. 262). (= Monumenta linguae Slavicae, LVIII), Weiher Verlag, Freiburg i. Br., 2012.

Transcription: 
Симеон Стефанов