Вие сте тук

Писмени документи

Р

         I. Врѣ́мени же по си́хъ мнмошъ(д)нюу ꙋбѡ̀ не ма́лѹ. и҆ чю́десемь та́ко прѣсла́внымь и҆ и҆сцѣлѥнїемь. ѹ прп(д)бнаго рак҇ы съдѣвающим се. гръкѡм же крѣпкѹ абїе и не прѣмѣнителнѹ и блъгарѡмь меж(д)ѹ собою съдръжещимь рать. бѹрю въз(д)вижеть и метежь непостоаньнь иже ѿ начела съмиренїю ратникъ, на въсе страны сѹщее гръчьскаго цр(с҃)тва и области блъгарскые и начелства же сръбскаго. и иные кѹпно въсе окръсть ихь къ сѣверѹ и западꙋ сущее страны. персе безбожнѣишее съ мнѡгы(м) нагльство(м). и разсверѣпѣнїе(м) съ вьстока подвигь.

С

Адамь роди Сиѳа.

Сиѳь роди Енѡса.

Енѡсь Каинана.

Каинань Малелеила.

Малелеиль Іареда.

Іаредь Еноха.

Енохь Маѳѹсала.

Маѳасаль Ламеха.

Ламехъ Нѡа.

Нѡе Сима. Въ дни же Нѡоевы бысть потопь.

И сѹть ѹбѡ ѿ Адама до потопа лѣть ҂всмв.

Симь сынь Нѡевь роди Арфаѯада.        

Ѻставлъши мира и рѡдителѣ своа б҃омѫдраа. н҃бсноє д҃вствѹѫщи пощенємъ.

Параскевии равна аг҃глмъ. и прп(д)обнаа красоты же доиде ст҃хь.

м҃лѧщи сѧ даровати иꙁбавлениє грѣхомъ рабом си⁘

Непорочнаа агница и честна г҃ви. съчета сѧ таино въ чстѣ жи(т) добро(т)ѫ бгмⸯ данⸯнѫѫ ти.

себе ѹкрасивши. тѣмже и приѫтъ ицѣление. бл(д)тъ.

ѹврачюѫщи стр(с)ти и притѣкаѫщи ти силоѫ д҃хвноѫ⁘

 

Същанием (sic!) си ꙁвание створи именованⸯнои. тъꙁноименитнѫѫ славѫ твоѫ вⸯ въселенїе.

наре(ч) сѧ Параскевии. прп(д)обнаа. тѣмже точиши ицѣленїꙗ и м҃ли сѧ ꙁа д҃шѫ нашѫ⁘

Сказанїе изьꙗвленно ѡ писмене(х), како дръжати се, да не прѣложеніе(м) си(х) рстлѣвают се бж(с)твнаа писанїа. и како и кои(м) ѡбразо(м) и н҃нꙗ ново издаваемаа погыбають.  вьсег(д)а блг҃очьстивїи самодръжци тъщоут се о изданїи, ѡбрѣтаюше си(х) растлѣнны(х). и ѡ одѣанїи си(х), и знамени(х). ибо не въ писмене(х) тъчїю растлѣвают се, нь и вь сила(х) гласа, и оученїи ѡтрочеть. и различїи мнѡѕѣ(х). ѡ ихже длъжни есмы назнаменати коемоуж(д)е ѡбраз.

И р(ч)е цр҃ь шаикышьь приꙁовите ми пр(о)р кы. да пр(о)рокоуть .ві҃. сновь иже видѣхь вь сне. и придѣ мамерь. пр(о)ркь и р(ч)е моудри цр҃оу шаикышоу. великомюдрѣиши тебе нѣ(с) дань ни ѥдинь ѿ сновь сихь иже видѣ.

Прїиде к намъ бра(т) странствꙋѧ, дръжа кр(с)тъ тои. И пребывъ мало дн҃їи, разболѣ сѧ и призва мѧ, гл҃а: Ги҃ бл(с)ви, ѡ, и моли бг҃а за оубогꙋю мою дш҃ю, и възми кр(с)тъ сїи. И р(ч)е ми: Велика повѣсть ѡ кр(с)тѣ то(м), но не могꙋ гл҃ати и дръзнꙋ, вижю бо оуже близъ кончинꙋ свою, да моли сѧ ѡ мнѣ къ мл(с)тивомꙋ бг҃ꙋ да ми ѡслабить, да ти исповѣ(м). И сотворивши мл҃твꙋ, сѣдохомъ оу него и въздвнже сѧ, и сѣде, и прекр(с)ти сѧ и р(ч)е:

(1а) КНИГА ДАНIЛА ПРО͠РКА ВИ

дѣнїе ипполита е͠ппа папꙑ римска͡(г) тлъкованїе. сказанїе ѡ х͠ѣ и ѡ антихр͠(с)тѣ

Помꙑслившѫ ти по истѫвомѫ наѹчити͡(с). пре(д)ложенꙑѧ ѿ тебе намъ брате мои люби

Блаженнаа цр҃ца ѳеѡфаниꙗ. бѣаше константинѣ града. и родство цр҃їце, бы(с) бо дьщи костантина. илистрїа ближика. три цр҃еи. мати ѥе нарицаше(с) анна. бѣ же и та неплоди и бесчедна. ꙗкоже и прѣж(д)е анна м҃ти б҃це. також(д)е // и дрѹгаа анна м҃ти пр(о)рка самѹила. нь често ходещи и молещи се сь мѹжемь. ст҃ѣи нашеи вл(д)чци б҃ци чьтоо мѣи вь васѣ. зачеть вь чрѣвѣ стѹю ѳеѡфанѹ. и родивши вьспита добронравнѣ. и наѹчивши ю книгамь. понеже славни василие ц҃рь. женѹ вьсхотѣ дати львови прѣмѹдроо мѹ сн҃ѹ своем(ѹ) цр҃еви. паче тоѥ лѹчшее не ѡбрѣтаѥ дасть ю том(ѹ).

Въꙁъбоуди д͠ше моа. хотещи възыскати себѣ добра. в семь жи(т)і еще соущи. нь не ꙁде обрещеши. нъ инде нѣгде. нъ аще добрѣ вьспрѣнеши ꙋмомъ. смотриши сего жи(т)ꙗ мимоходещагаго паче раꙁмꙋмѣши ꙁѣло много и ви(д)ши. л.60б‖ и себе добрѣ ꙋвѣси г(д)е еси.и как(о) прѣбываеши и что дѣеши или что грѣде(т) на те.а ты спиши въ нев(д)ѣни своемъ и въ грꙋбости велицѣи нъ въꙁ(д)ъхии своею мыслию нꙁ глꙋбины ср(д)чные. и распрострі крилѣ ꙋмитѣи. и поѣтаи истиннымъ ꙋмо(м). по всеи жиꙁни сеи. и виж(д)ъ како ѥ(с) дѣло ис пръва юности твоѥе. и св(о)а дѣла въꙁираи пръваа.